| |
|
|
| |
Korni grupa
Sava centar
31. januar 2019.
|
 |
|
| |
Legendarna Korni grupa u četvrtak uveče održala je dugo očekivani povratnički koncert u Sava centru obeleživši pola veka od osnivanja.
Uvek postavljam sebi pitanje - šta za mene znači Korni grupa? Od početka 70-tih kada sam slušao njihove hitove i gledao ih na Ei Niš TV-u, onako u crno beloj varijanti, preko značajnijeg interesovanja u periodu kada im je pevač bio Zlatko Pejaković do nastupa na Evroviziji 1974. u Brightonu, grupa nije prestajala da me fascinira. Tu je bio i taj famozni album "Not an Ordinary Life" koji je za mene, šesnaestogodišnjaka bio obavezno štivo.
Potom je došlo do raspada grupe koju nikad nisam uspeo uživo da vidim i čujem. Uvek sam mislio da sam, kad bi, kako bi i zašto ne bi. Ta pitanja su se periodično javljala svih ovih godina podgrejana kompilacijama sa do tada neobjavljenim snimcima. I eto, konačno, u svojoj 60-toj godini uspeo sam da ostvarim svoj dečački san. Napokon sam ih video juče uživo na nastupu u Sava centru!
Velika neizvesnost, pomeranje koncerta sa 31. oktobra 2018. na 31. januar 2019., nedoumice hoće li Dado da peva ili neće, da li je bolestan ili nije, razvejala je jedna fotografija Kornelija i Dade sa tonske probe. Pun pozitivnog nadanja krenuo sam u Sava centar i doživeo sam jedan izuzetno dobar koncert.
Kornelije Kovač je uz vernog gitaristu Josipa Bočeka okupio kvalitetnu grupu muzičara koji su nadahnuto preneli muziku Korni grupe u 21. vek. Ritam sekcija, basista Peđa Milanović (poznat i po nadimku Peđa Pastorius) i bubnjar Ratko Ljubičić, je bila pouzdana, čvrsta i razigrana, a klavijaturista Aleksandar Miletić je briljirao tokom čitavog koncerta i zajedno sa Bočekom držao sve na okupu.
Bili su tu i prateći pevači Miki Rajković i Nenad Bosanac (raniji članovi vokalne grupe "Peti Element"). Kornelije se začudo držao poprilično rezervisano tokom celog koncerta, samo ponekad su njegove klavirske deonice podsetile na onog izuzetnog klavijaturistu od nekad. Čak nije bio ni konferansije, već je to vrlo uspešno radio Dejan Cukić, koji je prosto blještao svojom energijom, glasom, kretnjama, govorom. On je bio ono vezivno tkivo između većine pesama koje su pevali drugi pevači. A oni su bili zaista odlični.
Gale je bio pouzdan u "Djevojčice mala" i "Poslednje svetlo u kući broj 4" (inače pesme koje je Dado pevao), kao i u numeri "Pseto" i u jednoj od emotivnih trenutaka - pesmi "Ivo Lola". Iznenadio me je mladi Dušan Svilar pesmama "Ti samo budi dovoljno daleko" i "Slika", a Cukić je doneo izuzetnu energiju pesmama "Čovek i pas", "Bube", i "Divlje jagode".
Pravo oduševljenje u publici je izmamio novosadski pevač Zoran Šandorov koji je briljirao u pesmama koje je pevao Zlatko Pejaković ("Kuda ideš svete moj", "Tri čoveka u kafani" - meni jedna od najdražih pesama Korni grupe, "Ne tako običan život"). Oduševljenje se pretvorilo u ovacije kada je izveo "Sonatu" i "Glas sa obale boja" (tu je i Josip Boček pokazao svoj raskošni talenat, a i u instrumentalu "Dinamit"). No izvođenje maestralne "Put za Istok" i emotivno razarajuće "Moja Generacija" su pokorile publiku. To je bio zvezdani trenutak za Zorana Šandorova!
Od toga se nije moglo ići dalje osim samo jednim putem, a on je bio dugo očekivano pojavljivanje Dade Topića! Dado je emotivno izveo pesmu "Jedna žena" (uz jednu malu tehničku grešku) i njemu srcu dragu "Etidu". Koliko je publika želela da vidi i čuje Dadu bilo je jasno iz ovacija koje su pratile njegov nastup. Posle toga mu se pridružio i Dejan Cukić i naveo ga na zajedničko izvođenje velikog hita grupe "Trla baba lan".
Naravno da je publika tražila još pa je na bis izvedena još jednom "Moja generacija" koju su zajedno otpevali sva petorica pevača. Publika je ustala i dugo, dugo aplaudirala izvođačima. Naš zajednički san je napokon ostvaren.
tekst - slobodan vlaketić
fotografija Dade topića - nikola đorđević, portal PRIS
sve ostale fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
